Klasifikacija tehničkih indikatora
Tehnički indikatori predstavljaju najatraktivniji deo svake analize, a njihova korisnost se ogleda u činjenici da trejderima omogućuju objektivniji pristup trgovanju gde emocije i razne nedoumice figuriraju. U tehničkoj analizi se prema opštoj klasifikaciji najčešće svi indikatori dele u dve velike grupe – oscilatore i momentum indikatore. Shodno osnovnim karakteristikama oscilatori se još nazivaju i vodeći (leading) indikatori, a momentum indikatore zovemo tromi (lagging) tj. trend indikatori. Najbitnija razlika između dve grupe tehničkih indikatora sastoji se u tome da oscilatori vrlo rano otkrivaju obrt trenda (onda kada se završava postojeći trend, dakle, na njegovom kraju) dok trend indikatori otkrivaju ulazne pozicije novog trenda tek kada se on formira. Otuda je vrlo važno da tehnički analitičari prepoznaju trenutke usaglašavanja parametara „suprotstavljenih“ indikatora pri čemu trenutak kada se usaglasi kretanje oscilatora i momentum indikatora predstavlja pravovremeni izbor za ulazak u poziciju. U analizi je bitna veština izbora tehničkih indikatora prikladno analitičkom problemu koji se rešava. Vremenom su se kroz praksu dalje klasifikovali indikatori u podgrupe i specijalizovane vrste tako da preciznija klasifikacija svih poznatih indikatora tehničke analize trejderima olakšava izbor odgovarajućeg pokazatelja uz viši stepen preciznosti u analizi. Jedna od najčešćih klasifikacija glasi:
– Trend indikatori (indikatori trenda pomažu jednostavnijem prikazu smera trenda – rast, pad ili bočni trend; tu spadaju linije trenda, pokretni proseci itd.).
– Indikatori snage (opisuju intenzitet stava tržišta, a volumen kao ukupan broj otvorenih pozicija predstavlja osnovne indikatore snage).
– Indikatori volatilnosti su vrlo značajni jer ukazuju na opseg dnevnih fluktuacija cena bez obzira na prevladavajući trend (osnovni zadak im je da prate promene u volatilnosti koje imaju tendenciju najave promene vrednosti cena).
– Indikatori cikličnosti otkrivaju razne ponavljajuće obrasce na godišnjem, kvartalnom ili vremenski kraćem nivou, a praktično određuju tajming ponavljanja određenih cenovnih formacija i sl.).
– Indikatori podrške i otpora ukazuju na karakteristične nivoe (zone) cena u kojima tržište konstantno opada ili raste, a njihovi parametri se zasnivaju na osnovnom principu ponude i potražnje.
– Momentum indikatori (svi indikatori iz ove skupine određuju snagu ili slabost određenog trenda kroz vreme. Prema pravilu, momentum je najveći na početku trenda, a najniži pred promenu trenda; znači da razmimoilaženje kretanja cene i momentum indikatora ukazuje na slabost trenda. Po istoj logici, momentum jak uz mirovanje cena pokazuje potencijalne promene, a ekstremne cene sa slabim momentumom pokazuju da je kretanje u inicijalnom trendu pri samom kraju.
Tehnički indikatori, kao i čitanje grafikona kretanja cena su od velike pomoći trejderima ukoliko upotrebe na adekvatan način dobijene informacije.
O aoutoru Milos
